Za Balkan borbe i solidarnosti!
//zajednička izjava učesnika/ca 12. Anarhističkog sajma knjiga
Od 28. do 30. septembra, brojni pojedinci i grupe koji su deo anarhističkog i antiautoritarnog pokreta na Balkanu i šire, okupili su se u Novom Sadu na 12.Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga. Dolazeći iz celog regiona, govorimo mnoge jezike, među kojima srpsko-hrvatski, mađarski, rumunski, slovenački, makedonski, bugarski, albanski, grčki i druge. Uzimajući u obzir naše različitosti, ovaj skup je potvrdio da je jezik koji svi delimo, govorimo i razumemo – jezik borbe i solidarnosti.
Tokom dana koje smo proveli zajedno, razmenili smo iskustva borbe, unapredili i testirali naše analize i formulisali neke konkretne predloge za budućnost naših borbi. Putem toga smo uspeli da prepoznamo neke zajedničke obrasce koji dolaze u prvi plan političkih strategija vladajuće klase svuda u regionu. Još jednom vladajuća klasa koristi nacionalizam da bi sejala podele i olakšala napad na potlačene i kako bi istovremeno kreirala lažnog protivnika u vidu populističkog nacionalizma koji se pretvara da se suprotstavlja istinski destruktivnim uticajima kapitalističke ofanzive, dok zapravo pruža globalnom kapitalu krvavu priliku za njegovo restruktuiranje.
Kao što je uobičajeno, nacionalizam je udružen sa militarizmom, obnovljenim religioznim opskurantizmom i patrijarhatom. Sve to je ponovo jasno prisutno u novom talasu tenzija između različitih državnih snaga i porastu popularnog nacionalizma, kao na primer između Kosova i Srbije, u Makedoniji i Grčkoj, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, itd. Kao odgovor na ove napore vladajuće klase da nas razdvoji, izražena je hitna potreba za koordinisanim akcijama i kampanjama širom Balkana protiv nacionalizma, militarizma i bilo koje vrste podele među potlačenima. To može biti postignuto samo kroz zajedničku mobilizaciju društvenih snaga. Jedan od sledećih važnih momenata kada možemo konkretno delovati ka tom cilju, biće mobilizacija protiv Lukov marša u Sofiji (Bugarska), u februaru 2019. Kao učesnici Balkanskog anarhističkog sajma knjiga izražavamo našu punu podršku Anti-Lukov maršu i pozivamo sve na lokalnu antinacionalističku mobilizaciju, organizovanje lokalnih antinacionalističkih akcija, kao i da se pridruže protestu u Sofiji ako su u mogućnosti. Takođe naglašavamo da smo odlučni da zaštitimo naše strukture od fašističkih napada i da je naša obaveza da na njih odgovorimo.
Paralelno tome, prepoznajemo da je ekspanzija globalnog kapitalizma stigla do granica koje nameće činjenica da živimo na ograničenoj planeti. Da bi nadomestio ova ograničenja, kapitalizam bez ustručavanja koristi smrtonosne metode direktne pljačke i vulgarne eksploatacije, najčešće i kontinuirano u vidu napada na prava radnika i životnu sredinu. Zbog toga nije slučajno da je i Balkan poslednjih godina video eksploziju mnogih borbi protiv kapitalisičkog prisvajanja prirode: rudnici zlata na Halkidikiju i na Roša Montani, projekti izgradnje hidroelektrana na rekama Balkana, među kojima na Staroj planini u Srbiji, na Muri u Sloveniji, Valboni u Albaniji, hidrauličko frakturisanje u Rumuniji i Bugarskoj, projekti vađenja fosilnih goriva po celoj Grčkoj i u takozvanim ekskluzivnim ekonomskim zonama od strane lokalnih kompanija i energetskih divova poput Repsol-a, Total-a, ExxonMobil-a, Edison-a i ostalih. Sve su to konkretni primeri kako ekstraktivistički sektor privrede, kojim upravlja nekoliko globalnih korporacija i koji je pokriven legalnim i represivnim aparatom država, preuzima teritorije na Balkanu, donoseći zauzvrat zagađenje, oduzimanje radničkih prava i uništenje zajednica.
Na periferiji globalnog kapitalističkog sistema, pljačka i rat pretvaraju veliki deo stanovništva u migrante i izbeglice – proces koji nama na Balkanu nije poznat samo u teoriji, već i kroz proživljeno iskustvo. Dok raznolike grupe ljudi traže gde mogu da se nastane i krenu iznova da grade svoje živote, one postaju mete kapitala i njegovih političkih struktura: prvo ih direktno integriše u kapitalističku ekonomiju kao jeftinu radnu snagu, dok ih drugo koristi kao izgovor da bi opravdalo povećanu društvenu kontrolu svih, nadzor i represiju nad buntovnim delovima društva, kao i da bi nahranilo desnicu i podrilo solidarnost među potlačenima.
Tri godine nakon privremenog urušavanja mašinerije Tvrđave Evrope, ljudi bivaju hapšeni zato što se usuđuju da pruže otpor režimu dehumanizacije kojem su podvrgnuti. Slučajevi kao što su Harmanli u Bugarskoj, Moria u Grčkoj i Röszke u Mađarskoj su samo najpoznatiji i ukazuju na širi proces represije i kriminalizacije. Tome nisu samo migranti na meti, već i sama ideja i praksa transnacionalne političke solidarnosti. Sad kad su balkanske i evropske države u velikoj meri uspostavile ponovo kontrolu nad svojim granicama, oni tiši, ali još smrtonosniji alati kriminalizacije i rasizma, se koriste da bi izgurali ljude do margina, i primorali na ilegalnost i najgore oblike eksploatacije. Mi smatramo da je neophodno da se razbije stanje isključivanja migranata i izbeglica i da se rasturi dehumanizujući evropski sistem granica i koncentracionih logora. Mi podržavamo sve akcije solidarnosti protiv kriminalizacije migracija, pritvorskih centara i “hotspotova”.
Na ovogodišnjem BASKu je takođe održan sastanak sindikalističkih inicijativa sa Balkana preko kojih smo imali priliku da se upoznamo sa nedavnim borbama radnika na brodogradilištu u Puli i Rijeci u Hrvatskoj, radnica iz higijenskog uslužnog sektora na Kosovu, borbi radnika iz supermarketa i kafe-lanaca u Grčkoj, logističkog sektora u Bugarskoj, i drugih. Videvši koliko ove borbe dele sličnosti i pogotovo uzimajući u obzir usku povezanost kapitala na Balkanu, dogovorili smo se oko daljeg jačanja uzajamne pomoći i deljenja informacija. Uspostavili smo zajedničku platformu za deljenje informacija i neki drugi konkretni koraci su preduzeti koji će, nadamo se, podstaći radničku solidarnost po čitavom Balkanu. Nov kanal komunikacije će pomoći radnicima da ostvare bolju solidarnost i efektivnu koordinaciju direktnih akcija u čitavom regionu. Nakon toga, prisutne anarho-sindikalističke i radikalne sindikalističke organizacije su potvrdile njihovu poziciju da se fokusiraju na organizovanje radničkih borbi, pomaganje radnicima da se samo-organizuju i agitovanje za internacionalni klasni konflikt na Balkanu.
Naposletku smo odlučili da se sretnemo sledeće godine u Sofiji, u Bugarskoj na 13. Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga. Antiautoritarni i anarhistički pokret tamo će se okupiti da stvori prostor za nastavljanje naših borbi i takođe da obeleži 100 godina od osnivanja Anarhističke Federacije u Bugarskoj.
Protiv nacionalizma i kapitalizma, za Balkan borbe i solidarnosti!
Nikakvo ime nas ne razdvaja, nikakva nacija nas ne spaja!
Učesnici/e 12. Balkanskog Anarhističkog Sajma knjiga
Novi Sad, 30. septembar 2018.
