28.09.2018. | 15:00 – 30.09.2018. | 15:00
@ Studentski kulturni centar “Fabrika” [Bul.Despota Stefana 5, Novi Sad]
PETAK, 28.09.2018.
15:00 – 21:00 | Sajam knjiga – dođite i pogledajte knjige koje nude izdavači, besplatne materijale različitih grupa, novine, časopise…
16:30 Ručak
18.30 Sloboda za Röszke11
Prošlo je tri godine od kako je Ahmed H. u zatvoru u Mađarskoj. Uhapšen je u septembru 2015. tokom protesta na granici, odmah nakon što je Mađarska podigla ogradu između Mađarske i Srbije. Kasnije je optužen za terorizam, i suđenje oko toga još uvek traje. Mađarska država koristi ovaj slučaj da bi održala ideju povezanosti između migracije, ilegalnosti i terorizma, što je postalo bitan aspekat državne propagande. Sa jedne strane, propaganda je učinila legitimnom normalizaciju nasilja na granicama (kao i unutar njih). To se vidi po potpunoj prihvaćenosti koncentracionih logora gde ljude sistematski izgladnjuju, ili po tišini o torturama koje sprovode “granični lovci”, odred granične policije. S druge strane, propaganda je omogućila državi da pokrene napad na građansko društvo i pokrete otpora. Tokom leta, vlada je usvojila zakon, takozvani “Stop Sorošu zakon”, kojim je propisana jednogodišnja zatvorska kazna za “promovisanje i podržavanje ilegalne migracije”. To znači da je bilo kakav oblik solidarnosti sa migrantima, od deljenja letaka do izveštavanja o nasilju na granicama, kriminalizovan. U prezentaciji ćemo ukratko izvestiti o situaciji u vezi sa Ahmedom H. u trenutnom kontekstu u Mađarskoj.
19:00 Pobunjeni Grad: Džentrifikacija i odbrana
(diskusija // Anarhistična pobuda Ljubljana – APL)
Javne prostore sve više okupiraju terase privatnih kafića, dok lokalne vlasti uspotavljaju svoju autoritarnu kontrolu kroz obavezno potčinjavanje njihovom sistemu dozvola, propusnica i drugih karti – za kante, autobuse, biblioteke, parking itd. Verovatno su svima već poznate reči koje opisuju ove procese – džentrifikacija, elitizacija i turistifikacija – i možda na prvi pogled mnogima sve to deluje dosta privlačno jer donosi sa sobom obećanja da će biti manje saobraćaja, čistiji vazduh, više pešačkih zona, čistih komšiluka, veliki broj zabavno-kulturnih programa, inovativnih urbanih institucija i pozitivnih efekata na ekonomiju grada. Međutim, obećanja takvih poboljšanja se za ogromnu većinu ljudi ne uklapaju u surovu realnost.
U tom kontekstu naši autonomni prostori dobijaju nov, prethodno slabo shvaćen, značaj. Istina je da upravo zbog autonomnih prostora popriličan broj ljudi odlučuje da ostane u gradu i da mu ponudi svoje veštine, resurse i život umesto da ga napuste, poput velikog broj ljudi koji su se za to odlučili tokom nedavnih kriza. U ovom kontekstu su autonomni prostori, zajedno sa drugim delovima grada, pod sve većim pritiskom od strane investitora i lokalnih vlasti, stoga je neophodno da osmislimo kako da unapredimo strategije borbe za naše prostore, naše ulice i trgove.
SUBOTA, 30.09.2018.
10:00 – 21:00 | Sajam knjiga – dođite i pogledajte knjige koje nude izdavači, besplatne materijale različitih grupa, novine, časopise…
11:00 Izraelski anarhisti u solidarnosti sa palesitnskom oslobodilačkom borbom
U okviru ove prezentacije diskutovaćemo o aktuelnim događanjima i jačanju desnog ekstremizma u Izraelu, masovnom ubijanju protestanata u Gazi i grupama koje pokušavaju da zaustave okupaciju
12:00 Promocija najnovijeg izdanja KKISUSK: “Živeti MOJ ŽIVOT”, E. Goldman (jun 2018) i razgovor o ulozi i potencijalima mikro izdavača u izgradnji i jačanju slobodarskog pokreta na Balkanu.
KKUSIUSK Babušnica je piratski samizdat koji se bavi prevođenjem i izdavanjem materijala koji mirišu na nihilizam i anarhizam. Naš omiljeni likovi su Vinstenli i Banjan, Perovskaja i Željabov, Vera Figner i Zasulič, Luiz Mišel, Ema Goldman, Aleksandar Berkman itd. Od 2012
12:30 Predstavljanje “Bulletina”, više-jezičke publikacije koju izdaje grupa lokalnih i migrantskih aktivista iz Soluna
Prezentacija nove grupe lokalnih i migrantskih aktivista iz Soluna koja je počela da izdaje više-jezički časopis pod nazivom “Bulletin: rušenje granica, komunikacija i zajednička borba/protiv anti-migracijske politike, rasizma, fašizma, patrijarhata i kapitala “
12:45 Slučaj Harmanli 21
Sudski postupak pokrenut protiv 21 izbeglica, od kojih su 10 zatvoreni u Bugarskoj (za ostale se trenutno ne zna gde su) jer su se pobunili protiv ilegalnog pretvaranja otvorenog izbegličkog kampa u zatvorenu karantin-zonu – postupak koji su zahtevale lokalne nacionalističke stranke koje su trenutno u vladi Bugarske.
13:00 Anarhističko sindikalno organizovanje i radničke borbe na Balkanu // informativni sastanak
Jedna od mnogih borbi u kojima mi kao anarhisti učestvujemo je klasna borba. Suočeni smo sa transnacionalnim komapnijama i radničkim borbama kao i masovnim emigracijama radnika sa Balkana u Zapadnu Evropu i delimo brojne zajedničke strukturne probleme na nivou čitavog regiona, i zato smatramo da je važno sastati se, razmeniti mišljenja i iskustva, i organizovati se zajedno. Sastanak će početi novostima o aktivnostima i borbama različitih organizacija, kao i kratkim izveštajem o nedavno osnovanoj Internacionalnoj Konfederaciji Rada (ICL) i potom nastaviti sa otvorenom diskusijom.
14:30 Ručak
16:00 “Malo drvo” – predstavljanje samoorganizovanog pedagoškog poduhvata, koji funkcioniše na vrednostima slobodarskog i iskustvenog učenja
“Malo Drvo koje će postati šuma” je samoorganizovan pedagoški projekat, koji funkcioniše po vrednostima slobodarskog učenja na bazi iskustva. Počeo je sa radom u januaru 2014, u Solunu. Sastoji se od tri grupe, grupe za decu, za roditelje i za učitelje. Prvo okupljanje roditelja i učitelja je bilo rezultat želje i potrebe za drugačijim obrazovanjem. Obrazovanje, koje iz temelja počinje od poštovanja individualnosti, lične brzine učenja, potreba i želja svakog deteta. Takođe, nastoji da se postara da dete iskusi zajednicu direktne demokratije, kroz inkluzivno obrazovanje, međusobno pomaganje i učestvovanje u kolektivnom životu. Ključno je za nas da u potrazi za znanjem, istraživanjem i generalnim razvojem, deca treba da budu okružena empatijom, prihvatanjem i iskrenošću. Ova vrsta obrazovanja je ona koju pokušavamo da ostvarimo ovde i sada u našoj zajednici “Malog Drveta”. Pored svega napomenutog, još je bitno za nas da se borimo da dovedemo problematiku slobodarskog obrazovanja u popularni diskurs.
16:30 CrimethInc: Demokratija i uspon fašizma
U vremenu rastućeg autoritarizma, neki nastoje da očuvaju demokratske institucije i prakse kao alternativu tiraniji. A u isto vreme brojni današnji ultra-desničarski i fašistički pokreti takođe nastoje da se predstave kao šampioni demokratije, čak i direktne demokratije. Demokratski proces je doveo Trampa, AfD, Švedske Demokrate, i Zlatnu Zoru u zgrade vlade – a da ne kažemo i Adolfa Hitlera. Da li je demokratija suprotnost fašizmu? Šta je njima zajedničko, i kakav odnos imaju u ovom istorijskom trenutku? Koristeći CrimethInc. knjigu “Od Demokratije do Slobode” (From Democracy to Freedom) kao polazišnu tačku, govorićemo o načinima na koje je demokratija povezana sa autoritarnim institucijama i predložiti drugačije alternative.
18:00 Anti-Lukov Marš
Anti-fašistički protest koji se događa svake godine u Sofiji protiv Lukov marša – internacionalnog neo-nacističkog događaja koji se održava svakog februara u istom gradu i koji nastoji da postane jedan od najvažnijih neo-nacističkih događaja na Balkanu.
18:30 Dva različita aspekta nacionalizma u Grčkoj u vezi sa makedonskim problemom: vlada, radikalne patriote protiv globalizovanog kapitala i borba za javni prostor u Solunu
Prezentacija o onome što se desilo na ovogodišnjim nacionalističkim protestima (u vezi sa “makedonskim pitanjem”) koji su se desili u Solunu i doveli do napada na skvotove, spaljivanja Libertatije i takođe napada na migrante. Pored toga želimo da podelimo naše mišljenje o nastavku nacionalističkih protesta na svakodnevnom nivou od tada (prvenstveno u Solunu). Generalno smo sa našim tekstom pokušali da opišemo kako su ovi veliki protesti postali mogući u 2018, koje su razlike u odnosu na masovne proteste iz 1992. i zašto nacionalistički protesti pokušavaju da predstave sebe kao pokret otpora protiv internacionalnog kapitala. Pored toga ćemo predstaviti dva aspekta nacionalizma u Grčkoj kao i mogućnost stvaranja anti-nacionalnog pokreta, koji nastoji da preuzme nazad javni prostor.
19:00 Nezahvalni: Migracija kao Zločin, Zločin kao Otpor
Strategjia grčke države za omalovažavanje albanskih migranata, njihova iskustva i naša nastojanja za pronalaženje osnova za zajednički otpor
Kriminalizacija albanskih migranata je bila ključna strategija grčke države da bi ih disciplinovala kao društvenu grupu i da bi umanjila vrednost njihove radne snage. Strategija koja je direktno povezana sa kapitalističkim rastom tokom tog perioda (kraj 90-ih – početak 2000-ih). Naravno, ova strategija nikad ne bi bila efektivna da veliki deo grčkog društva nije bio spreman da je prati, da proživljava mit Grčke kao velike stabilizirajuće sile u razorenom Balkanu. Iz naše inicijative kao kolektiva je počela diskusija među albanskim migrantima, u nastojanju da učinimo to iskustvo (kriminalizacije) vidljivim, javnim i da istaknemo njegove političke aspekte. Time što kroz naše prezentovanje na BASKu priznajemo i činimo javnim ono što su proživeli, mi nastojimo da stvorimo prostor gde lokalci i migranti mogu da se bore protiv države, kapitalizma i patrijarhata kao jednaki. Za nas jednakost i anti-autoritarnost nisu pretpostavljene činjenice već ciljevi ka kojima težimo kroz naše prakse. Smatramo da će priča o kriminalizaciji biti korisna i kao politizacija iskustva albanskih migranata (koje pokret jako često ignoriše) i kao korak prema stvaranju zajedničkih prostora i jednakih odnosa između migranata i lokalaca
20:00 Samoorganizovani štamparski kolektivi u grčkom anti-autoritarnom pokretu
Ne može se izbrojati, ili čak ni proceniti, broj odštampanih materijala od strane anarhističkog/antiautoritarnog/autonomnog pokreta tokom prethodnih 45 godina njegovog kontinuiranog postojanja u Grčkoj. Uprkos ogromne potrebe za posterima, letcima, stikerima, pamfletima, knjigama i časopisima, tek je u proleće 2006. prvi štampač postavljen u podrumu skvota Villa Amalias u Atini. Naredne godine su još dva štamparska kolektiva formirana u Solunu i Janjini. Hajde da prođemo ukratko kroz istorijat ovih kolektiva…
NEDELJA, 30.09.2018.
10:00 – 15:00 | Sajam knjiga – dođite i pogledajte knjige koje nude izdavači, besplatne materijale različitih grupa, novine, časopise…
12:00 Makedonsko pitanje i njegove implikacije u grčkom kontekstu
Prezentacija anti-autoritarnog bloga ‘Our baba doesn’t say fairy tales’
12:30 Radikalna samoodrživost –proizvodnja hrane za autonomiju
informativni susret / Zadruga Urbana, Slovenija
Nekoliko inicijativa sa Balkana i Istočne Evrope (Poljska, Rumunija, Slovenija) imalo je mogućnost da se tokom zime sretne u Francuskoj na susretu mreže Reclaim the Fields – udruženja seljaka i kolektiva koji preuzimaju kontrolu nad proizvodnjom hrane – i odlučili smo da se opet pokušamo sastati na Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga, da razmenimo informacije o strategiji našeg rada i vidimo da li postoje neke slične inicijative koje još nismo upoznali ili koje bi želele početi raditi na tom pitanju.
13:00 Predstavljanje aktivnosti Samoobrazovnog univerziteta “Svetozar Marković”
U aprilu 2018. godine u Beogradu je počeo sa radom Samoobrazovni univerzitet „Svetozar Marković“. Saša Perić, jedan od osnivača ove samoorganizovane obrazovne platforme, govoriće o tome kako je došlo razvoja jedne ovakve ideje, o potencijalima i ograničenjima alternativnog obrazovanja, o dosadašnjim aktivnostima Samoobrazovnog univerziteta i planovima za budućnost.
Samoobrazovni univerzitet nastao je kao jedan pokušaj stvaranja alternative postojećem sistemu formalnog obrazovanja u Srbiji. Ovaj program baziran je na pretpostavci da svi ljudi poseduju određena znanja koja mogu da podele sa drugima i da je neophodno otvoriti prostor izvan postojećih institucija u okviru koga će svi koji su zainteresovani moći da učestvuju u potpuno otvorenim i demokratskim procesima obrazovanja. Umesto hijerarhijskih odnosa i unapred definisanih autoriteta neguje se princip jednakosti, teži će se brisanju granica između onih koji podučavaju i onih koji uče, a akcenat je stavljen na dijalog i razmenu. Jedan od najznačajnijih ciljeva Samoobrazovnog univerziteta jeste razvijanje kritičke svesti i pružanje mogućnosti ljudima da uče jedni od drugih kako da kritički analiziraju svet u kome živimo, kako da spoje teoriju i praksu, i kako da postanu kreatori društvenih promena.
